Posebna motivacija je došla iz činjenice o nevidljivost lezbejki dobi 45+ i feministička volja da se napravi prostor za razvijanje različitih praksi solidarnosti. Pripadnice ove zajednice često su prepuštene sebi, bez podrške primarne – biološke porodice kao i društvenog sistema. Ova decenijska izloženost višestrukoj diskriminaciji – lezbofobiji – često ima za posledicu narušeno zdravlje, fizičko i mentalno, i loš materijalni položaj većine članica ove zajednice.
Problem lezbofobije – ukrštanje mizoginije, mržnje prema ženama sa mržnjom prema lezbejkama – postoji od kad je patrijarhata. Radi se o jakoj mržnji prema lezbejkama i svim ženama koje nisu poslušne muškarcima i nisu hetero-seksualno ili hetero-emotivno orjentisane. Lezbofobija je sastavni deo društvenog sistema, kulture, jezika, istorije i cele civilizacije. Ova mržnja je prisutna pre svega kod opšte populacije, ali i lezbejke su, da bi preživele, morale interiorizovati lezbofobiju, koja se manifestuje na mnogo naična, između ostalog kroz samo-povređivanje, depresiju, zavisnosti od supstanci, i mnogih drugih emotivnih ponašanja koja ometaju radost svakodnevnice lezbejske egzistencije. S obzirom na to da je lezbofobija integralni deo lokalne zajednice, prevažno je otvoriti ovu temu u susretima sa ženskim grupama, kako bi one dalje širile stavove protiv mizoginije i lezbofobije i podržavale lezbejke i LBT žene u njihovim zajednicama da žive slobodne živote.
Konkretna akcija koju želimo da realizujemo ovom podrškom jesu tri radionice na lokalu jer je egzistencija lezbejki i njihova vidljivost posebno ugrožena u manjim sredinama.
U saradnji sa grupom “Link” iz Sombora, grupom “Klara i Rosa” iz Subotice i grupom “Izađi” iz Novog Sada organizovane su tri radionice, u svakom gradu po jedna. Ove radionice uključile su i lezbejke iz manjih gradova u našu mrežu podrške.
O tome u kakvom su položaju lezbejke u Srbiji poslušajte u videu:
Projekat je podržan kroz program EU resurs centra za civilni sektor u Srbiji.