Komunikolog Nikola Stanković (28), koji se bavi i dizajnom igara poslednjih godina aktivno radi na projektima koji spajaju ove dve oblasti, najčešće razvijajući kritičko mišljenje o medijima i sadržajima koje primamo putem tradicionalnih i novih formata. Ukratko, Nikola traži načine kako da spoji gemifikaciju i medijsku pismenost.
Možeš li detaljnije da nam objasniš kako spajaš ove dve sfere?
– Bavim se razvojem i vođenjem projekata koji koriste gemifikaciju kao alat za učenje, posebno u oblastima poput medijske pismenosti, kritičkog mišljenja i digitalnih veština. Moj fokus je na osmišljavanju interaktivnih iskustava koja korisnicima omogućavaju da kroz igru bolje razumeju kompleksne društvene i medijske procese.
Kako bi jednostavno objasnio šta je gemifikacija?
– Gemifikacija je primena elemenata igre – poput bodova, izazova, nivoa i narativa – u kontekstima koji nisu igre, poput obrazovanja ili medijske edukacije. Njena snaga je u tome što povećava motivaciju, angažman i aktivno učešće korisnika.
Zašto je gemifikacija posebno pogodna za razvoj medijske pismenosti?
– Medijska pismenost zahteva aktivno učenje – analizu sadržaja, prepoznavanje manipulacije i razumevanje konteksta. Gemifikacija omogućava da se ti procesi pretvore u simulacije i scenarije u kojima učesnici donose odluke, prave greške i uče iz njih u bezbednom okruženju.
Možeš li navesti primer kako bi gemifikacija pomogla mladima da bolje razumeju medije?
– Na primer, kroz igru u kojoj učesnici preuzimaju ulogu urednika portala i moraju da odluče koje vesti će objaviti. Tokom igre uče o lažnim vestima, senzacionalizmu, algoritmima i odgovornosti medija. Na taj način ne uče teoriju napamet, već je proživljavaju.
Kako gemifikacija utiče na kritičko mišljenje kada je reč o medijskim sadržajima?
– Ona podstiče korisnike da stalno procenjuju informacije, izvore i motive. Umesto pasivne konzumacije sadržaja, učesnici postaju aktivni istraživači koji analiziraju pouzdanost, prepoznaju pristrasnost i razvijaju otpornost na manipulaciju.
Da li gemifikacija može pomoći i odraslima, ili je namenjena samo mladima?
– Apsolutno može pomoći svima. Odrasli često imaju navike u konzumiranju medija koje se teško menjaju, a gemifikacija nudi neformalni i manje nametljiv način da se preispitaju stavovi i unaprede digitalne i medijske veštine.
Kako vidiš ulogu edukatora i organizacija u primeni gemifikacije za medijsku pismenost?
– Njihova uloga je ključna – oni mogu da kreiraju bezbedan prostor za eksperimentisanje, da prilagode sadržaje ciljnoj grupi i da osiguraju da igra ima jasne obrazovne ciljeve. Gemifikacija nije samo zabava, već strateški alat za učenje.
Koji su najveći izazovi u spajanju gemifikacije i medijske pismenosti?
– Jedan od izazova je balans između zabave i edukacije – igra mora biti zanimljiva, ali i suštinski edukativna. Takođe, važno je izbeći površni pristup i osigurati da učesnici zaista razvijaju dubinsko razumevanje medija.
Kako gemifikacija može doprineti dugoročnom razvoju medijske pismenosti u društvu?
– Ako se sistemski primeni, može doprineti stvaranju generacija koje su otpornije na dezinformacije, svesnije medijskog uticaja i spremnije da odgovorno učestvuju u javnom prostoru. To je investicija u demokratsku i informisanu zajednicu.
Šta bi poručio organizacijama i pojedincima koji žele da koriste gemifikaciju za jačanje medijske pismenosti?
– Da razmišljaju hrabro i kreativno. Gemifikacija nije samo trend – ona je moćan alat za osnaživanje ljudi da bolje razumeju svet medija, razviju kritičko mišljenje i postanu aktivni, odgovorni građani u digitalnom dobu.