Zbirka priča „Omfalion ili pesme božanskog lakrdijaša“ napisana je na granici lirskog dirskura i narativnog kazivanja. Primetna su oneobičavanja jezika, sa prepoznatljivim uticajem moderne poezije (Rembo, Apoliner, Lotreamom), te vidljivim uplivima književnih postupaka karakterističnim za avangardna strujanja (simbolizam, ekspesionizam, nadrealizam…).
Takođe, u Čupićevim pričama prepoznajemo i modernu prozu Dostojevskog, Hamsuna, Selina, Bukovskog… U svojim pričama Dragoslav Čupić referiše na književnu tradiciju od antike do danas, ali ispisuje originalni tekst, ukrštajući različite književne izraze. Priče, ispovesti, dramski dijalozi… govore o pesniku/umetniku i o njegovom hodu kroz savremenost, a u sebi sadrže iskustva nekih ranijih epoha nanovo proživljenih kroz čitanje i pisanje.
Knjiga je pisana u sadašnjem vremenu i u njoj narator preispituje sopstveni položaj u svetu, pišući iz pozicije večitog dečaka. Iako se u prozaidama mogu uočiti poetski eskurzi sa kojim se autor udaljava od stvarnosti, pojedine Čupićeve priče se događaju na prepoznatljivim mestima (novosadske ulice, najlon pijaca, Bečejski trg, vojvođanski salaš..), a neke od njih su i vremenski određene.
Autor ničeanski pronalazi sebe u tekstu, a pisanje je njegova potreba, putovanje, dionizijski praznik rečenice, užitak i način da se neutabanim stazama ponovo stigne do vlastitog subjekta.
Autor teksta: Siniša Tucić, urednik edicije "Iza barikade"
