Jeste li primetili nešto po Srbiji? Neke glavice kupusa, šargarepe, zečeve, neka svitanja, borbe i stavove? Jeste li ispratili da neki tamo klinci mesecima akcijaju, šetaju, vode kampanje, tribine, vode diplomatske razgovore (i to ne samo za slavskim stolom)? Ako niste, onda se ili pravite ludi ili ih ignorišete. Ovo prvo, verovatno neće moći još dugo, a ovo drugo će moći još kraće.
Mnogi bi rekli da je sve počelo u onom tragičnom maju, ali nije. Ovi mladi su aktivni godinama, neki i decenijama unazad. Tu su, na ulici, u Savetu za mlade Vlade Republike Srbije, u omladinskim organizacijama, na humanitarnim događajima, u radnim grupama, na dijalozima, u medijima, na društvenim mrežama. Zato bi suludo bilo pitati se odakle su sad ovi došli i šta hoće? Ustvari, neki se nisu ni to zapitali, već su opleli po tim mladima prljavo, koristeći najisprobanije oružje koje imaju - tabloide. Palo je tu i nekoliko hapšenja, povrede ljudskih prava, pretnji i narušavanja privatnosti, ali ko te to pita? Pitanje je ono suludo: ko su bre ti mladi i šta oni hoće?
Da krenemo od zečeva. Jedan od predstavnika organizovane grupe SviĆe je i Ivan Bjelić. Ako ga se (samo) sećate upravo iz gore pomenutih tabloida, možda ovaj tekst nije za vas. Ako ga se sećate sa protesta, iz podkasta, preko kampanja i filmova o zaštiti prirode, onda nastavite. Možda bacite i lajk i/ili šer. Dakle, Ivan kaže da SviĆe nazivamo organizovanom grupom, ali da su to ustvari mladi koji su se već viđali na ulicama, jer, kako on kaže, u Srbiji je svako malo neki protest.
“Krenuli smo da radimo zajedno još na početku protesta “Srbija protiv nasilja” kao ‘mladi protiv nasilja’ a sada je jednostavno došlo vreme da se ime promeni jer ovde više nismo protiv jednog oblika problema, društvo je zrelo za promenu iz korena”, kaže Ivan.
Hajde da raščlanimo i zašto ih mešaju sa studentima. I da li je to baš stalno slučajno.
“Do mešanja sa studentima dolazi jer mediji romantizuju samu reč ‘student’ zbog demonstracija '96/97. i često su nas tako predstavljali javnosti što nije tačno, među nama su mladi koji nisu više studenti, koji su zaposleni, mladi roditelji, radnici i radnice, ima nas raznih u ovom pokretu i to nam daje širi horizont pogleda na probleme i moguća rešenja za njih”, ispričao je Ivan.
Njihovu priču je iniciralo desetak ljudi, ali nije to samo deset ljudi. To je bitka svakog od nas. Kako Ivan kaže, u Srbiji su ljudi okupirani bitkama na egzistencijalnom nivou.
“Svaka osoba vodi bitke od kako ujutru otvori oči, posebno mladi. Brine se o roditeljima koji takođe ne žive u fer i normalnim uslovima, o školi i vrednovanju teško stečenih diploma, nepravdi tokom zapošljavanja, nepotizmu...do toga šta ćemo jesti sutradan, hoćemo li imati dovoljno za sve. Mi, koji smo preuzeli ulogu baklje u ovom ludilu odlučili smo se na to odavno, na ulici smo odavno, borimo se i za ljude koji su uskraćeni slobode, ali daleko od toga da nam nije potrebna pomoć. Ljudi se moraju uključiti, jedna osoba sama vrlo teško može da promeni svet, ali kako se okupilo nas deset koji jako smetamo ovom vladajućem kartelu, tako će nas biti i 20, pa 100, pa 500...radimo na tome”, objašnjava Ivan.
U februaru ove godine stigla je još jedna lepa vest. Nastaje STAV - inicijativa mladih iz Novog Sada, koja je nastala, simbolično, istog dana kada je nastao i naziv tog grada, prvog februara. Mila Pajić iz STAV-a kaže da su nastali u ime Novog Sada i zarad njegove dobrobiti.
Ideja STAV-a jeste okupljanje onih koji vide svetliju budućnost ovog grada i koji žele da doprinesu kako bi se do nje došlo. Mi želimo čestit grad, čist grad, želimo da živimo u mestu koje nam pruža siguran prostor za razvoj, koje se o nama brine i koje svojim građanima pruža mogućnosti za stabilan život. Shvativši da je Novi Sad poklekao pred interesima pojedinaca i da opstaje zbog stare slave kratkog daha, odlučni smo da mu pomognemo i da mu vratimo stari sjaj”, kaže Mila.
Mila objašnjava i da se studenti neretko nađu u kontekstu onoga što je društvu potrebno kako bi napredovalo. Kako ona kaže, valjda zato što su mladi, energični i naivni u ideji revolucije.
“Mislim da se u toj celoj priči krije doza romantizacije studentskih pokreta i da se od njih očekuje da samostalno donesu promenu. Za boljitak našeg okruženja, razvoj našeg društva, potrebni su nam svi. Svaka osoba nosi deo odgovornosti i neophodno je da je svi osvestimo kako bi se pomak desio. Priznajem, studenti, mladi uopšte, su ti koji mogu da naprave prvi korak, koji su sposobni da daju zalet. I eto, upravo to i radimo, donosimo vam inspiraciju i motivaciju, pa vi izvol’te, prihvatite se odgovornosti i da konačno krenemo, ruku pod ruku, putem promene."
Mila vas je pozvala, a vi sad kako hoćete. A ako vam je izgovor onaj stari da vas politika ne zanima, ima Mila odgovor i na to pitanje.
“Ne bih rekla da postoji osoba koja nije svesna politike i koja istinski smatra da je ona ne zanima. Verujem da samo ne ume da je imenuje. Zazir od tog termina nije slučajan, naprotiv. Nas sistematski, vrlo isplanirano, decenijama unazad vežbaju da budemo apolitični i apatični. Problem je u manipulaciji terminima. Zanimaju nas cene na pijaci i smeta nam što ne možemo da se zaposlimo, ali nećemo izaći na ulicu da se protiv toga građanskom neposlušnošću borimo jer je to politika, a ona nas tobože ne zanima. Pitanje je trenutka kada ćemo shvatiti da je politika dirigent naših osnovnih potreba, a onda neće biti mesta apatiji”, zaključuje Mila.
Ali, čekaj, čekaj, ima još! Studenti protiv nasilja su postali Borba. Inicijalno su se okupili na protestima protiv nasilja pod nazivom Studenti protiv nasilja. Cilj je bio da doprinesu protestima i mobilišu i motivišu studente, kao i da im prenesu svest o tome zašto je važno boriti se za promene u ovoj zemlji. Emilija Milenković iz Borbe objašnjava šta to sada radi i zašto Borba postoji.
“Predvodili smo kolonu od maja meseca sa našom karakterističnom šetalicom i transparentima. Kasnije, kada su se protesti ugasili, a izbori raspisali, želeli smo da utičemo na što veću izlaznost mladih na izbore kroz kampanju u okviru Dokle više. Nakon toga menjamo ime u Borba jer želimo da se borimo za naše glasove i izbornu volju. Mnogi studenti su takođe bili i kontrolori i posmatrači na izborima i direktno videli nepravilnosti koje su se dešavale. To nas je podstaklo da izađemo na ulicu i zahtevamo da se izbori ponište, kao i da se ispune minimalni uslovi za demokratski izborni proces”, kaže Emilija.
U toj borbi, stigla Borba i do Brisela.
“Borimo se na ulici, imamo borbu opozicije kroz insititucije, a sledeći logičan korak bio je, pošto nismo dobili odgovore od vlasti, da tražimo podršku u međunarodnim institucijama. Kada su ovako velike stvari u pitanju, i u smislu visokog nivoa manipulacije izborima ali i sve veći autoritarizam u koji tone naša država, neophodno je da znamo da nismo sami i da će neko ipak dići glas ukoliko nas hapse i tuku po ulici. Poseta je prošla odlično, naši zahtevi usvojeni i deo su Rezolucije Evropskog parlamenta, a dalji koraci su pritisak na Vladu RS da prihvati međunarodnu istragu”, kaže Emilija.
Ivan Bjelić iz organizovane grupe SviĆe kaže da mu je sve ovo dalo ljude, snagu i veru da se za ovo ne bori sam.
“Ova borba me je naučila da budem umeren ali i da znam da u svakom trenutku iza sebe imam ljude koji će dati sve od sebe da zaštite jedni druge. Ova bitka koju vodimo pokazala nam je da solidarnost u društvu ipak postoji, da jedni o drugima brinemo i da nas je više nego zle i glasne manjine koja okupira javni prostor. Solidarni smo, uporni, istrajni u svojiim namerama za bolji i uređeniji sistem, ali isto tako smo tačni, snažni, to pokazuje činjenica da nam se niko nije konfrontirao pošto smo i tabloide i Martinovića vratili na fabrička podešavanja”, kaže Ivan.
Mila Pajić iz STAV-a kaže kako je sve žulja: nepravda, nepoverenje, pasivnost, neobrazovanost, apatičnost.
“Često se zapitam zašto smo podeljeni oko nekih stvari koje su vrlo egzaktne. Zar je moguće da više verujemo mitu i lažima bez truda osmišljenim, nego neospornim činjenicama koje su potkrepljene dokazima? Tišti me što poverenje čoveka u drugog čoveka bledi, a itekako može drugačije. Osamili smo se, otuđili, gledamo samo sebi ispred nosa, pa se sapletemo i onda nam je kriv onaj od pozadi, a nismo ga ni videli. Na kraju, žulja me što nismo mi za sve to krivi. Sistematski, osmišljeno, godinama unazad od nas prave ponizne, hladne, pokorne ljude. Sve je ovo jedna dobro isplanirana državna operacija, koja je možda počela da se prima, ali još uvek nije završena. Mi smo tu da joj stanemo na put”, zaključuje Mila.
Veruje li iko još u promene, osim ovih mladih ljudi? Emilija iz Borbe tvrdi da su one apsolutno moguće i da nijedan protest nije bezvredan.
“Nikad nećemo znati koliko smo stvari sprečili ili preventivno reagovali da se ne ponove. Na primer, protest protiv akušerskog nasilja je sigurno sprečio mnoge potencijalne slučajeve istog a da mi toga nismo svesni, ali to jeste veliki uspeh koji direktno doprinosi promeni. Promena je, rekla bih, na leđima nekoliko ljudi koji pre protesta npr izginu da sve organizuju, pozovu ljude, organizuju logistički sve detalje, prave transparente, smišljaju poruke i slično. Oni su ti koji direktno omogućavaju i daju svoj trud i rad da se bunt materijalizuje na ulici. Ili oni koji napišu pismo, dopis za insitutcije, podnesu zahtev, izvuku neke informacije… Potrebno nam je više ljudi koji bi zapravo radili nešto konkretno na terenu”, objašnjava Emilija.
Eto odgovora na pitanje, ko su bre ti mladi ljudi i šta to oni rade. A, ako imate empatije, možda vas zanima i kako su:
“Psihički sam okej, uspevam da odmorim ali i preokupiran sam poslom od kog živim. Fizički, boli me vrat nešto sam se iskrivio dok sam spavao, sve ostalo je okej. Odustajanja nema, a zečeva ima koliko i slobode u svakom od nas” - Ivan.
“Ne plašim se jer znam da radimo ispravnu stvar, a tu nema mesta strahu” - Mila.
“Nemam šta da izgubim osim svoje budućnosti, i za nju je vredno boriti se.Često se desi da ostanem bez energije, i to je skroz u redu, zato sam okružena dobrim ljudima kojima mi pružaju podršku i guraju me napred” - Emilija.
Jeste li primetili nešto po Srbiji? Mladi koji u svakom trenutku dana i noći moraju napamet da znaju broj svog advokata, mladi koji razmišljaju da li će im neko upasti u stan, iskoristiti podatke ili izneti neistine u medijima, su oni koji nam čuvaju demokratiju. Pa vi sad vidite da li se pravite ludi, ignorišete ih ili podržavate. Svakom svoje.
Autorka teksta: Jelena Božić
