Ako ste čuli za dokumntarne filmove “Novosadsko sećanje”, “Proces” “Sandžak“, “Do daske” ili “Mamula All Inclusive”, onda znate ko je novinar i autor ovih filmova Aleksandar Reljić. Ukoliko niste, onda je pravo vreme za malo guglanja, jer ste propustili priče o ratnim zločinima, o zaštiti ljudskih prava, o suočavanju sa prošlošću. Propustili ste nagrađivane filmove koji govore o ratu, miru, prošlosti i budućnosti i koji vas teraju da preispitate stavove, stereotipe i da možda razmislite i o praštanju i mirnom sužvotu. Iako nekada deluje kao borba sa vetrenjačama, Relja kaže da je uvek voleo da pliva uzvodno, a trag koji ostavlja sa svakom tom pričom je nezamenljiv osećaj.
Foto: Al Jazeera
Relju su ove teme i uvukle u novinarstvo, kako on kaže. Tu je i potreba za otvaranjem dijaloga, jer kritičkog diskursa o ratovima, posledicama, žrtvama, pravdi i toleranciji, u našem društvu, na žalost, nema.
“Problem je u tome što imamo kompletnu atmosferu u društvu u kojem su te teme potpuno skrajnute. Nemamo javnost koja je zainteresovana za tako nešto, a nemamo ni politički diskurs koji je usmeren na bilo kakvu priču o suočavanju sa prošlošću. Još uvek smo zagađeni nacionalističkom propagandom, razvlačenjem tih ratnih tema ali u kontekstu stvaranja nemoguće situacije mira na ovim prostorima”, kaže Relja.
Dok političke i druge elite koriste ratni i nacionalistički diskurs u pogrešne svrhe, kao paravan za svoje neuspehe kako Relja objašnjava, zaboravlja se da veze između zemalja bivše Jugoslavije nisu prekinute, one postoje, ali ih guše propagandne poruke. Takvi narativi imaju mnogo negativnog uticaja na mlade ljude.
“Mladim ljudima ta vrsta priče, svesno ili nesvesno, stvara odbojnost od svega toga. Zatrovanost i takav način bavljenja ovim temama tera mlade ljude od bilo kakvog kritičkog pristupa tim temama i svemu. Mi nemamao čak ni deo političke elite, ni opozciju, ni uticajnije institucije, ni medije koji do kraja uspevaju da dobace do tih mladih ljudi. To nije stvar tih mladih ljudi, to je društvena metastaza”, kaže Relja.
Relja problem vidi i u tome što se mediji ne bavi ni informisanjem kako treba, a kamoli obrazovanjem i senzibilisanjem javnosti za ozbiljne teme.
“Nemamo medije koji se bave slojevitije ili dublje nekim temama. Ozbiljne teme više nigde nemaju prostora, a mediji imaju jedan jedini cilj - da dobiju što više klikova. Nestaju klasične novinarske forme. Kada čitamo tabloide mi više nemamo vest. Prvo čujemo skandalozno, šokantno. Onda to čitamo i do poslednjeg reda informacije nema. To je razbilo sva moguća pravila novinarstva. U tom smislu smo u ćorsokaku, ali postoje načini da se priđe i obrati mladim ljudima”, tvrdi Relja.
Jedan od njih je upravo kroz dokumentarne filmove.
“Kada mladi ljudi u dokumentarnom filmu, kao što su na primer moji filmovi, vide unuka komandanta Aušvica koji se suočava sa zločinima svoga dede, prvo saznaju šta su bili ti zločini, pa saznaju razmere tog zločina. Kada shvate da njegov unuk o svemu tome govori, kada pored toga vide i preživelu osobu koja je prošla te strahote koja na kraju prašta, potpuno drugačije percipiraju tu priču. Mnogi od njih su nakon tog filma posegnuli, ako ništa za guglom da saznaju više o Drugom svetskom ratu. Treba da ima neki sadržaj koji ipak nosi malo slojevitiju priču o nekim temama. Nije tačno da mladi nisu zainteresovani, ali nemaju sadržaje koji bi ih zainteresovali”, objašnjava Relja. 
Foto: Autonomija, privatna arhiva
Relja poručuje i da mladi ljudi moraju na sve načine da odbijaju ono što im se servira na tacni, a onda da odgovore potraže sami.
Idi i upoznaj čoveka i proveri kakav je. Ako ti neko kaže da ne možeš sa kolima na godišnji odmor idi vidi da li možeš. Nisam nikada ni pomsilo da neko može do kraja mene da mrzi, jer sam se rodio ovakav ili onakav. Ja sam tražio odgovore na pitanja sam i tako sam razbijao svoje predrasude i sterotipe. Svuda ima raznoraznih strahota, ali treba obraćati pažnju na dobre ljude i na ono što ste vi.”
